ОКТОБАР – МЕЂУНАРОДНИ МЕСЕЦ БОРБЕ ПРОТИВ РАКА ДОЈКЕ
Октобар - Међународни месец борбе против рака дојке обележава се у многим земљама широм света, како би се скренула пажња на распрострањеност ове болести и подигла свест о значају превенције, раног откривања и правовременог започињања лечења особа оболелих од карцинома дојке уз промоцију физичке активности, правилне исхране и регулације телесне тежине.
Данас постоје чврсти докази да су најважнији фактори ризика за настанак карцинома дојке поред женског пола, старије животно доба, генетска предиспозиција, дужина репродуктивног периода, број порођаја, године при рођењу првог детета, гојазност, егзогени естрогени, конзумација алкохола, пролиферативне болести дојке, карцином контралатералне дојке или ендометријума, изложеност зрачењу, физичка неактивност и утицај географског поднебља. Неке од ових фактора није могуће мењати, док је на друге могуће утицати. Избор животних навика игра кључну улогу за здравље груди сваке жене. Редовна физичка активност, избегавање гојазности и регулација телесне тежине, као и избалансирана исхрана су битни фактори за очување здравља груди. Према доступним подацима ширењем свести о превенцији ризикофактора и променом начина живота код око 25% до 33% жена може се превенирати рак дојке.
Висока учесталост оболевања од рака дојке мора се у извесној мери приписати чињеници да до данас нису откривени или до краја разјашњени сви узроци његовог настанка, што додатно наглашава да је поред примарне превенције и промоције здравих стилова живота јако је битна и секундарна превенција, односно рано откривање рака дојке. Већи број смртних случајева жена оболелих од рака дојке јавља се у земљама у развоју због дијагностиковања рака дојке у касној фази, углавном због недостатка свести о потреби раног откривања, као и због недостатка ресурса у здравственом систему.
Рак дојке се код знатног броја жена у Србији открива касно. Студије су показале да је у Србији код мање од трећине жена (28,4%) дијагностикован малигни тумор који је мањи од 2 цм и локализован је на ткиву дојке. Нажалост, студије су показале да је код скоро 50% жена његова величина била преко 2 цм, са већ постојећим ближим или удаљеним метастазама, што може представљати један од разлога велике смртности жена оболелих од рака дојке у Србији. Имајући ово у виду, као једина ефикасна мера за смањење стопе умирања од ове болести је рано откривање, односно секундарна превенција. Откривањем рака дојке у раној фази болести знатно се повећава успешност лечења. Правовременом применом одговарајуће савремене терапије и даљим континуираним третманом, могуће је значајно унапредити здравствено стање и квалитет живота оболелих жена.
Институти и заводи за јавно здравље широм земље у сарадњи са представницима локалних самоуправа организују промотивне активности како би утицали на то да што већи број жена обави превентивни преглед у циљу раног откривања карцинома дојке. Сарадњом са удружењима жена лечених од рака дојке може се у великој мери скренути пажња опште јавности на значај ове болести. Србија спроводи Национални програм за рано откривање рака дојке према децентрализованом моделу од 2013. године. Институт за јавно здравље Ниш, као референтна установа врши координацију спровођења Националног скрининг програма на рано откривање рака дојке на територији Нишавског и Топличког округа од почетка фебруара 2013 године и скринингом на рано откривање рака дојке за сада су обухваћене жене старосне доби од 50-69 година са подручју града Ниша и Прокупља.
РЕЗУЛТАТИ ОРГАНИЗОВАНОГ СКРИНИНГА РАКА ДОЈКЕ
Пратећи препоруке Светске здравствене организације и искуства многих земаља у спровођењу популационих скрининг програма, у Републици Србији је у децембру 2012. године започет програм организованог скрининга рака дојке, који има за циљ смањење смртности и унапређење квалитета живота жена оболелих од ове болести.
Према критеријумима Националног програма за рано откривање карцинома дојке, циљну популацију у организованом скринингу чине жене узраста од 50 до 69 година, а циклус скрининга траје две године. До сада се организовани скрининг карцинома дојке у Србији спроводио у укупно 35 општина и континуирано се ради на обезбеђивању свих предуслова, уклључујући и ангажовање мобилних мамографа, како би се Програм спроводио на територији читаве Републике Србије.
Према досадашњим резултатима организованог скрининга рака дојке у периоду од 2013. до 2020. године, укључујући и резултате рада мобилних мамографа, на организовани скрининг рака дојке позвано је укупно 818.159 жена, снимљено је 348.252 скрининг мамографије и откривено је укупно 1.084 карцинома дојке.
Први циклус организованог скрининга рака дојке спроведен је током 2013. и 2014. године. Прегледано је укупно 78.576 жена и откривено је 290 карцинома. У организованом скринингу је учествовало 19 општина, као и два мобилна мамографа.
Други циклус организованог скрининга рака дојке спроведен је током 2015. и 2016. године. Прегледано је укупно 99.953 жене и откривено је 287 карцинома. У организованом скринингу је учествовало 35 општина и два мобилна мамографа.
Трећи циклус организованог скрининга рака дојке спроведен је током 2017. и 2018. године. У овом циклусу је прегледано укупно 93.506 жена и откривено је 346 карцинома. У организованом скринингу је учествовало 35 општина, мобилни мамограф Клиничког центра Ниш, као и мобилни мамограф у власништву Института за медицину рада “Др Драгомир Карајовић” у акцији коју је организовало Министарство здравља, РТС и Институт за јавно здравље Србије” Др Милан Јовановић Батут” под називом “Рак је излечив”.
Четврти циклус организованог скрининга рака дојке је спроведен током 2019. и 2020. године. Укупно је прегледано 76.217 жена и откривено је 161 карцином. У организованом скринигу је учествовало 35 општина и два мобилна мамографа.
У оквиру организованог скрининга рака дојке радом стационарних мамографа, током 2021. године, у периоду од јануара до августа месеца урађено је око 4100 скрининг мамографија и откривено је осам карцинома дојке. У организовани скрининг рака дојке у овом периоду била су укључена и два мобилна мамографа, која су радила на територији 12 општина. Мобилни мамограф Клиничког центра Ниш је у овом периоду прегледао око 9400 жена, а око 4000 жена је прегледано мобилним мамографом у организацији Министарства здравља и Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.
Услед проглашења епидемије заразне болести COVID 19 и ангажовања великог броја здравствених установа у ковид систему дошло је до смањеног обухвата жена скрининг мамографијом у оквиру организованог скрининга карцинома дојке током 2020. и 2021. године. Како би скрининг мамографија и у време неповољне епидемиолошке ситуације у Републици Србији постала доступна што већем броју жена, организован је рад мобилних мамографа на терену у складу са актуелном епидемиолошком ситуацијом.
У оквиру спровођења мера секундарне превенције, у наредном периоду се планира повећање обухвата жена скрининг програмом за рано откривање карцинома дојке на целу земљу, како би скрининг мамографијом обухватили све жене старости од 50 до 69 година живота и открили карцином дојке у раној фази чиме би се побољшало лечење ових особа и смањила смртност од карцинома дојке што је главни циљ оваквих активности.
Када се рак дојке открије у раној фази уз адекватну дијагностику и лечење, шансе за излечење и продужетак живота су далеко веће него у случајевима када се ова болест открије у касној фази.
МАЛИГНИ ТУМОРИ ДОЈКЕ: ЕПИДЕМИОЛОШКИ ПОДАЦИ
ОБОЛЕВАЊЕ И УМИРАЊЕ У СВЕТУ И ЕВРОПИ ОД МАЛИГНИХ ТУМОРА ДОЈКЕ
Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света. Према проценама Међународне агенције за истраживање рака (IARC), у свету је регистровано више од 2.260.000 новооболелих жена свих узраста од рака дојке и просечна стопа оболевања је износила 47,8 на 100.000. Исте процене наводе да је у свету током 2020. године умрло скоро 685.000 жена и да је стопа умирања износила 13,6 на 100.000. У Европи је у истом периоду регистровано више од пола милиона новооболелих жена од рака дојке са готово двоструко већом стопом оболевања (74,3 на 100.000) од оне регистроване глобално у свету. У истом периоду од рака дојке је умрло скоро 142.000 жена и стопа умирања је износила 14,8 на 100.000.
ОБОЛЕВАЊЕ И УМИРАЊЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ ОД МАЛИГНИХ ТУМОРА ДОЈКЕ
Карцином дојке је најчешћи малигни тумор у оболевању и умирању код жена у Србији. У просеку сваке године се у Републици Србији региструје 4.204 новооболеле жене од ове врсте малигног тумора. Просечна стандардизована стопа инциденције износи 64,1 на 100.000 жена свих узраста. У просеку од ове врсте рака умре 1.653 жене и просечна стандардизована стопа морталитета износи 20,5 на 100.000.
У последњих дванаест година и упркос варијацијацијама у стопама инциденције региструје се укупан (кумулативни) пораст стопа оболевања од 12% или 1% годишње. Када говоримо о стопама умирања од рака дојке, веће варијације у регистрованим стопама морталитета нису регистроване. Региструје се укупно (кумулативно) смањење стопа умирања од скоро 5% у посматраном временском периоду.
Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији регистровано је 4561 новооболела и 1691 умрла жена од рака дојке. Стопа оболевања од рака дојке код жена у Републици Србији износила је 72,1 на 100.000, а стопа умирања 20,0 на 100.000 жена.
У односу на просечну регистровану стопу оболевања од малигних тумора дојке у Републици Србији, виша стопа оболевања је регистрована у Војводини (78,9/100.000). Такође, више стопе оболевања од тумора дојке, у односу на просечну, су регистроване у девет округа у Републици Србији. Највише стопе су регистроване у Расинском (96,9/100.000) и у Западнобачком округу (85,0/100.000). Такође, нешто виша стопа умирања од тумора дојке је регистрована такође у Војводини (22,8/100.000) у односу на просечну регистровану стопу у Србији.
Истовремено, када говоримо о стопама умирања, у седам округа су регистроване више стопе од просечне забележене у Републици Србији. Највише стопе су регистроване у Севернобачком (30,0/100.000) и у Јужнобачком округу (25,8/100.000).
Што се тиче умирања од малигних тумора дојке, примећује се благи пораст већ у узрасту од 45. године, али највише стопе умирања су и даље у узрастима од 75 и више године живота. Високе стопе оболевања у узрастима од 65. до 74. године прате у истим узрастима и високе стопе умирања, што највероватније говори о касном јављању жена тог узраста, када је малигна болест већ у узнапредовалом стадијуму, односно већ су присутне удаљене метастазе на суседним органима.
Висока учесталост оболевања од рака дојке мора се у извесној мери приписати чињеници да до данас нису откривени или до краја разјашњени сви узроци његовог настанка, па су домети примарне превенције у том смислу лимитирани. Откривањем рака дојке у раној фази болести ствара се могућност за његово ефикасно лечење.
Захваљујући програмима раног откривања и напретку у примени адекватне терапије, данас карцином дојке није више ,,фатално обољење“. У посматраном периоду више од 85% новодијагностикованим карцинома су означени као рани карциноми. Оно што је и даље чињеница је да је скоро 1/4 ново регистрованих карцинома дојке без означеног стадијума болести што успорава ток лечења. Такође, забрињава и учешће од 15% узнапредовалих, метастатских карцинома дојке.
У будућности, правовременом применом одговарајуће савремене терапије и даљим континуираним третманом, могуће је очувати здравље и значајно унапредити квалитет живота оболелих жена.